Postoji uvek neko vreme buduće, vreme za nadanje….Ljudi koje izgubiš i koje ti sam Bog pošalje…..Postoji uvek trenutak ushićenja i sat za plakanje….Dani, kada smo hrabri i dovoljno jaki….
Dani, kada nas život slomi i sakrijemo svoje oči u jastuk da ne vide kako nas boli….Postoji uvek neko vreme prošlo za kojim čeznemo, i vreme buduće za koje živimo
Sanjam tvoje lice trecu noc za redom i u snu te dozivam...Boze s kakvim zarom jos ti usne ljubim, ne bih da se probudim....
Ti si svjetlost u daljini tihi zvuk u tišini Moja java i moj san svaka noć i svaki dan. Ti si mi sve ne mogu više bez tebe..
Znam da ni je lahko al te molim da još minut budeš tu i samo moj...da kros tvoju kosu predjem prstima i tiho šapnem ti..mili moj...
